Tehnička voda je veoma širok i slobodan termin za vodu koja nije za piće ali se može koristiti za pranje, čišćenje, kao sirovina u industriji može služiti u preradi nekih vrsta hrane (poput proizvodnje vode u bocama (kroz prečišćavanje) i kao sirovina za termičke obrađene namirnice takođe posle prečišćavanja) te za navodnjavanje, bazene, zalivanje bašti...
Slobodan pojam u tom smislu jer obuhvata recimo destiliranu vodu i vodu iz recimo relativno čiste reke (koja nije zagađena ljudskom aktivnošću i hemikalijama i ima mali postupak čvrstih suspenzija odnosno nije mutna).
U dosta slučajeva pod taj termin se stavlja i voda koja se može upotrebiti za piće posle termičke obrade, međutim u takvim slučajevima izvor takvih voda (bio on prirodni izvor, bunar...) obično je naznačen kao takav.
S druge strane kristalno čisto više nije tehnička voda. Vode iz velikih ili sedentarnih reka, zagađena voda hemikalijama ili biološki, voda koja je već u postrojenjima, voda u neglaziranim ili nezaštićenim (bez zaštitnog premaza) metalnim tankovima ili plitke sedentarne vodene površine (bare, mala plitka jezera, slepi meandri reka i slično, odnosno sve vodene površine koje primaju vodu dotokom ali je gube samo preko isparavanja) takođe ne spadaju u tehničku vodu. U principu svaka voda koja je mutna, sadrži veliku koncentraciju bioloških aktivnih hemikalija (otrova, soli, metala itd.) Te biološka aktivna voda (sadrži veliku količinu mikroskopskih organizama, patoloških ili drugih bakterija, protozoa ili sličnog) nije tehnička voda.
Tehnička voda i bunari
Tehnička voda i bunari. U principu svaki izvor vode pa i najčišći planinski izvori su tehnička voda, odnosno legalno gledano (iako se ne karakterišu kao tehnička voda) nisu za piće dok se ne obrade na propisan i pravilan način.
Kada govorimo o tehničkoj vodi mislimo i na bunare i kada je u pitanju vodosnabdevanje stanovništva, kod podzemne vode zahvaćene bušenim bunarom na većim dubinama (koje ne zahvataju pripovršinske vode) jedini tretman koji se radi je hlorisanje.
Filteri za vodu
Filter za bunarsku vodu uklanja nečistoće smanjenjem kontaminacija vode koristeći finu fizičku barijeru, hemijski postupak ili biološki postupak. Filteri u različitoj meri čiste vodu u svrhe kao što su obezbeđivanje navodnjavanja u poljoprivredi - prečišćavanje bunarske vode, dostupna voda za piće, javni i privatni akvarijumi i bezbedna upotreba bara i bazena.
Metoda filtracije
Filteri koriste sito, adsorpciju, razmenu jona i druge procese za uklanjanje neželjenih supstanci iz vode Za razliku od sita, filter potencijalno može ukloniti čestice mnogo manje od rupa kroz koje prolazi voda.
Filtracija vode je postupak koji u sebi obezbeđuje sledeće:
Mehaničko dejstvo - koje se sastoji u uklanjanju čestica većih od pora filtarskog materijala.
Adhezijsko dejstvo - koje se ogleda u prianjanju čestica na površinskom filterskom materijalu.
Adsorpcijsko dejstvo - koje se sastoji od pripijanja (na površini filtarskog materijala) čestica koje sa vodom prodiru u poroznu sredinu.
Taložno dejstvo - koje se sastoji u gravitacijskom izdvajanju čestica koje s vodom prodiru u unutrašnjost filtarskog materijala.к
Hemijsko dejstvo - koje se ogleda u rastavljanju (dislociranju) mutnoće na sitnije delove ili u njenom pretvaranju u nerastvorivu masu koja se potom uklanja iz vode.
Biološko dejstvo - koje se ogleda u stvaranju bioloških opna ili prevlake (filma, membrane) od mikroorganizama.
Postupak filtriranja se odvija u posebnim objektima ili filtracionim uređajima.
Vrste filtera za vodu
Nezavisno od načina kretanja vode kroz filtarski materijal, filteri za vodu mogu biti:
Gravitacioni filteri
Filteri pod pritiskom
Vakuumski filteri
Po načinu rada i zadržavanju rastvorenih čestica mogu biti:
Spori filteri
Brzi filteri
Gravitacioni filter
Gravitacioni filter je otvoreni rezervoar u kojem se iznad filtrirajućeg sloja nalazi voda sa slobodnim vodenim licencama. Filtriranje nastaje zbog delovanja sile teže zbog visinskih razlika između dovoda i odvoda vode na filteru.
Gravitaciono filtriranje se odvija u filtrima koji se grade kao armiranobetonski bazeni u čijem je donjem delu drenažni sistem (drenaža) za odvod filtrirane vode. Na drenažni sistem se polaže sloj filtrirajućeg materijala. Voda koja je prošla postupak taloženja dovodi do filtracije materijala i silaznim tokom je pročišćava.
Osnovni elementi koji se određuju prilikom projektovanja ovih filtera su bbrzina filtriranja, dozvoljeni hidraulični gubici na filteru i optimalno vreme rada filtera između dva pranja, odnosno čišćenja. Hidraulički gubici prvenstveno zavise od:
osobina filtarskog materijala (debljina sloja, poroznosti, dimenzije i procenat učešća pojedinih frakcija),
brzine filtriranja,
viskoznosti vode,
gravitacijskog delovanja.
Filteri pod pritiskom
Filteri pod pritiskom su zatvoreni (čelični) cilindrični rezervoari u koji se voda dovodi pod pritiskom. Filtriranje nastaje zbog razlike pritiska na dovodu i odvodu vode.
Vakuumski filteri
Vakuumski filteri su vrsta filtera kod kojeg na odvodu filtrirane vode vlada potpritisak (koji je niži od atmosferskog).
Spori filteri
Sporo prečišćavanje vode nastaje filtriranjem kroz biološku opnu koju obrazuju mikroorganizmi na površini filtarskog sloja. Zato se ono naziva i površinsko prečišćavanje. Odlika ovih filtera je veliko smanjenje mutnoće i veliki procenat zadržavanja bakterija (od 98-99%).
Postupak sporog prečišćavanja koje se odvija na sporim filterima, primenjuje se za filtriranje nekoagulisane vode koja sadrži nisku mutnoću (retko preko 8 °NTU).
Ovi filteri rade na malim brzinama filtriranja, obično 0,1-0,3 m/h (najčešće 0,2 m/h) i protoka do 1.000 m³/dan.
Brza filtracija
Brza filtracija se vrši kroz celi filtarski sloj, zato nosi naziv i dubinsko filtriranje. Postupak se odvija na brzim proceđivačima koji se primenjuju za filtriranje vode koja je prošla postupak taloženja i ima mutnoću najviše 8°НТУ.
Ova filtracija radi na relativnom velikim brzinama filtriranja, obično 5-7 m/h, u zavisnosti od granulometrijskih osobina filterskog sloja i vrsta filtera. Zbog velike brzine filtriranja, potrebna površina ovih filtera je višestruko manja u odnosu na spore filter. Međutim, sa druge strane, kod brzih filtera prisutno je znatno brže zagađenje, a time i potreba za češćim pranjem (u proseku1-2 puta dnevno).
Filtracija aktivnim ugljem
Filtracija aktivnim ugljem se koristi za filtriranje vavazduha i gasova (prečišćavanje vazduha, prečišćavanje biogasa, uklanjanje mirisa, prečišćavanje dimnih gasova, prirodno prečišćavanje, filtriranje pare rastvarača), filtriranje vode (prečišćavanje vode za piće, filtriranja industrijskih ili komunalnih otpadnih voda, filtriranje kotlovskih i rashalnih voda, filtriranje bunarske vode, u filterima za kućnu upotrebu za filtriranje vode u bazenima i akvarijumima), obrada tečnosti (aktivni ugalj se koristi za uklanjanje rastvorenih organskih supstanci, i za kontrolu ukusa i mirisa u hemijskoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, kao što su glukoza, masti i ulja, glutamati, šećeri, pivo i sokovi) i za posebne primene (kod prerade zlata, membranske filtracije, u duvanskoj industriji, u klima uređajima, kod raznih katalitičkih procesa i drugo).
Kada govorimo o tehničkoj vodi mislimo i na bunare i kada je u pitanju vodosnabdevanje stanovništva, kod podzemne vode zahvaćene bušenim bunarom na većim dubinama (koje ne zahvataju pripovršinske vode) jedini tretman koji se radi je hlorisanje.