Postoje dva generalna načina za rešavanje problema kvaliteta vode za navodnjavanja borovnice: REVERZNA OSMOZA I JONOIZMENJIVAČI, ODNOSNO DEKARBONIZATOR VODE ili DEMINERALIZATOR VODE.
U najvećem broju slučajeva za zasade borovnice od 1 do 2 hektara 2500-6500 biljaka neophodno je obezbediti oko 20-30 "kubika" vode dnevno, te je u tom slučaju neophodna reverzna osmoza kapaciteta oko 2000 lit/h ali to može biti i demineralizator, mada izbor tretmana koji ćemo vam ponuditi zavisi isključivo od anliza vode ali pre toga da prodiskutujemo o vodi neophodnoj za borovnice.
Navodnjavanje borovnica i kvalitet vode
Biljke borovnica su osetljive na pH vode, slanost, hlorid, bor i natrijum. Biljke borovnice uspevaju u kiselom tlu sa pH od 4,0 do 5,5, a voda za navodnjavanje može imati značajan uticaj na proizvodnju. Pre sadnje testirajte kvalitet vode da biste utvrdili da li je voda pogodna za rast i proizvodnju biljaka. Pogledajte listu analiza koje treba uključiti u uzorak vode za proizvodnju borovnica. U područjima u kojima se velike količine vode kreću u i iz vodonosnog sloja, rezultujuća koncentracija rastvorenih minerala može biti niska. Suprotno tome, u neposrednoj blizini slane vode ili područja slabe infiltracije vode, nivoi rastvorenih minerala se povećavaju. Kako krečnjak utiče na pH, voda za navodnjavanje može imati pH 7,0 ili veći.
U nekim slučajevima površinska voda se koristi za navodnjavanje. Najčešća površinska voda koja se koristi za navodnjavanje je iz rezervoara koji se kopaju na farmi radi sakupljanja kišnice, površinskog oticanja i ili obnavljanja iz bunara. Ove izvore vode takođe treba periodično testirati kako bi se osigurala dostupnost visokokvalitetne vode. Pored testova, možda će biti potrebne i analize drugih zagađivača ako su u vodu za navodnjavanje uneseni mikrobiološki organizmi (E. coli, salmonela, listerija, itd.), Pesticidi, herbicidi ili mazut. Bakterijska kontaminacija je posebno važna kada se na usev stavi stajsko đubrivo ili ako se sumnja na oticanje stajnjaka iz obližnjih proizvodnih pogona. Biljke borovnice imaju plitki korenov sistem, a na dostupnost vode u korenu može dramatično uticati vrsta tla, propusnost tla , i malč. Peščana tla imaju veću propusnost i voda se može brzo kretati kroz profil. Međutim, malčevi pružaju pokrivač tla, što može smanjiti isparavanje vode sa površine tla. Transpiracija (isparavanje vode iz biljnih tkiva) je takođe način gubitka vlage u tlu. U zavisnosti od lokacije i vremena (temperatura, vlažnost i pokrivač oblaka mogu uticati na stope evapotranspiracije), zreli grm borovnice može da koristi 2-3 litre vode dnevno. Na plitki korenski sistem biljaka borovnice negativno će uticati ako kvalitet vode koja se isporučuje ima visoke koncentracije soli, prekomerni pH ili druge ekstreme u karakteristikama kvaliteta vode. Možda će biti potrebno tretirati vodu koja prelazi gornje granice da poboljša njegov kvalitet pre upotrebe, ako je moguće
SOLI - Natrijum hlorid
Soli su kombinacija pozitivno naelektrisanih elemenata (kationi) i negativno naelektrisanih elemenata (anioni). Obično se sol smatra natrijum hloridom (NaCl) ili kuhinjskom solju; međutim, soli dolaze u mnogim elementarnim jedinjenjima. Akumulacija soli se dešava kada ulazi premašuju izlaze. Ulaz ili akumulacija potiču od soli u vodi za navodnjavanje, đubrenja, kompostiranja, raspadanja matičnog materijala tla i bilo kojih drugih dopuna. Izlazi ili uklanjanje soli se dešavaju ispiranjem i uklanjanjem useva. Ako je voda za navodnjavanje bogata sadržajem soli, tada je ispiranje jedini efikasan način uklanjanja soli. Biljke borovnice su izuzetno osetljive na sol; stoga će visok sadržaj soli u tlu smanjiti unos vode, isušiti biljku, izazvati opekotine lišća (slika 1), smanjiti prinose i umanjiti kvalitet plodova.
Upravljanje vodom za navodnjavanje solju nije ni isplativo ni praktično. Čak i razblaživanje tla sa ogromnim količinama vode može štetiti biljkama borovnice povećavajući potencijal za zarazu korenom kao što je Phitophthora cinnamoni. Biljke borovnice uspevaju na dobro dreniranim zemljištima, ali su osetljive na sušu, pa se navodnjavanjem mora pažljivo upravljati da bi se postigao visok nivo proizvodnje
Sastav soli u vodama za navodnjavanje, posebno visoki nivoi aniona ili kationa mogu inhibirati proizvodnju useva. Pažnju treba posvetiti nivoima hlorida, natrijuma, bora, karbonata i bikarbonata, kalcijuma i magnezijuma. Iz analize vode na sadržaj minerala mogu se izračunati rezidualni natrijum karbonat (RSC), potencijal taloženja kreča (LDP) i odnos apsorpcije natrijuma (SAR) ili opasnost od natrijuma. Bor je toksičan za mnoge useve, uključujući borovnicu. Koncentracije bora u vodi za navodnjavanje veće od 1 ppm oštetiće borovnice i ne smeju se koristiti kao voda za navodnjavanje. U visokim koncentracijama bor pokazuje simptome slične nedostatku, gde se rakovi formiraju na trsku i izdanci odumiru bez uvenuća. Preporučena godišnja primena bora ne bi trebalo da prelazi 8 oz / hektar u podeljenim aplikacijama, a primenjena količina zavisi od analize tkiva listova. Navodnjavanje vodom koja sadrži 1 ppm bora daće godišnje 8.1 lb bora, što je 16 puta više od maksimalne količine nanošenja. Višak hlorida može dovesti do opekotina lišća ako se koristi navodnjavanje odozgo i ako ga biljka previše prihvati. Međutim, hlorid je osnovni hranljivi sastojak biljke i biljka bi trebalo da bude produktivna ako je analiza vode manja od 70 ppm. Natrijum zabrinjava jer može uticati na strukturu tla. Kontinuirana upotreba vode za navodnjavanje natrijumom u višku kalcijuma i magnezijuma dovodi do vrlo čvrste strukture tla sa lošom infiltracijom vode, lošom aeracijom i povećanom površinskom korom. Ovo očvršćavanje tla ograničava rast korena i otežava obradu tla.
Potencijal taloženja kreča (LDP)
je taloženje kreča kada se kalcijum ili magnezijum karbonati (kreč) talože iz vode za navodnjavanje, što ostavlja bele ostatke ili naslage. Faktori koji utiču na taloženje kreča su povećanje temperature, povećanje pH, gubitak ugljen-dioksida u vodi i isparavanje. Kako voda prolazi kroz sistem za navodnjavanje, bilo koji od ovih efekata na životnu sredinu može prouzrokovati taloženje na opremi, vegetaciji i voću. Taloženje kreča predstavlja problem za uzgajivače. Kreč će se taložiti u sistemu za distribuciju navodnjavanja uzrokujući začepljenje komponenata, posebno emitora kapanja. Sistemi kap po kap ili mikro navodnjavanje skloni su problemima zbog začepljenja. Ako se navodnjavaju nadzemnim sistemom, ostaci kreča mogu smanjiti tržišnost voća jer su beli ostaci često povezani sa pesticidima. Ako se vrši prihrana vodom za navodnjavanje sa visokim koncentracijama kreča, hranljive materije mogu da precipitiraju unutar sistema, biljkama neće biti dostupne i začepiti emitente. Voda za navodnjavanje sa visokim koncentracijama kreča može povećati pH tla i smanjiti rastvorljivost i dostupnost fosfora, cinka i gvožđa.
Uklanjanje kreča iz vode za navodnjavanje je funkcija smanjenja pH i alkalnosti. Alkalnost je mera sposobnosti vode da neutrališe kiseline. Nivo na kojem voda može da neutrališe kiselinu proporcionalan je koncentraciji alkalija u rastvoru. Alkalije su negativni naelektrisanja ili anioni u rastvoru. Generalno, za vode koje se crpe iz vodonosnika Floridan ili iz prirodnih izvora, većina alkalnosti potiče iz bikarbonata (> 90%; HCO3-); međutim, drugi anioni poput karbonata, hidroksida, fosfata, borata i silikata mogu doprineti ukupnoj alkalnosti. U proizvodnji borovnica, voda koja se koristi za navodnjavanje može imati ogroman efekat na pH tla. Većina uzgajivača će smanjiti pH vode za navodnjavanje na pH od 5,5 kiselinom kao što je sumporna kiselina. Praksa ubrizgavanja kiseline sumpornom kiselinom smanjuje ostatke kreča dok kiselina reaguje sa krečom dajući ugljen-dioksid i kalcijum-sulfat (gips). Dalje, zakiseljavanjem vode za navodnjavanje nastaju sulfati magnezijuma i natrijuma. Sulfati su topljiviji i manje je verovatno da će stvoriti ostatke na sistemima za navodnjavanje od voća ili začepiti. Tabela 6 pokazuje koliko je sumporne kiseline potrebno za neutralizaciju bikarbonata u vodi za navodnjavanje. Mogu se koristiti i druge kiseline; prilagodite stope na osnovu jačine kiseline, koristeći informacije o proizvodu koje pruža dobavljač. Nadgledanje vode za navodnjavanje može se adekvatno obaviti pomoću test traka koje su osetljive na boju pri različitim nivoima pH. Navodnjavanje sa malim volumenom, poput navodnjavanja mikro ili kap po kap (slika 2), sklono je začepljenju zbog nekoliko karakteristika kvaliteta vode. Ispitivanje pre uspostavljanja zasada borovnice može rešiti neke od potencijalnih problema zakiseljavanjem vode i filtracijom.
ZAKLJUČAK
Biljke borovnice su plitko ukorenjene, osetljive na sol i uspevaju na niskom pH tla (4,0-5,5). Navodnjavanje biljaka borovnice od suštinskog značaja za visokokvalitetno voće, a kvalitet vode za navodnjavanje odrediće snagu i kvalitet ubranog voća. U ovom dokumentu navedeni su kritični hranljivi sastojci i karakteristike vode za navodnjavanje biljaka borovnice koje treba utvrditi pre uspostavljanja biljaka. Budući da je bunarska voda tvrda i sadrži kreč, delovanje poput zakiseljavanja vode ispraviće pH i rastvoriti minerale. Međutim, sadnju borovnica treba izbegavati kada su u vodi za navodnjavanje prisutni toksični nivoi hlora, bora i natrijuma.
Za kvalitetno navodnjavanje borovnica neophodna je analiza vode koju možete uraditi u sertifikovanoj laboratoriji, a od dobijenih analiza zavisi i odabir tretmana vode za Vaš zasad. Za sva pitanja stojimo Vam na raspolaganju.